POEZIJA SVETLA
уторак, 17. јануар 2017.
Boja tvoje ljubavi
Odsad ću te samo pesmom ticati,
u slavu tvoje ljubavi klicati!
Od bola, k'o ranjen, uvek bih da vičem,
ali tebe radi ipak samo kličem.
I svetlost i tama uvek me nalaze;
radost, a i tuga, ruho jednog druga.
Sivilom njihovim boje mi se staze,
ali spektar ovaj gradi moćna duga!
Sivilo je, zato, pepeo i zlato,
silno kao ptica, mitska i pradavna!
Od Boga je tako vaskrsenje dato,
jer je i Golgota spektrom istim slavna!
II
Svetlost večnog Neba tama je grlila,
al' je kao ona i sama zasjala!
Tvoja ljubav kad bi mojoj pohrlila,
život iz pepela Feniksu bi dala!
NJena boja, tako, prava je nijansa -
šahista za tablom kad piona daje.
Jer crn ili beo, ista mu je šansa:
protivnik pred damom partiju predaje!
Inaugurisan, pion posta dama;
od tebe otpisan ne znam ni za pat.
Partija je naša - svetlost, a i tama -
hartija damina, blanko, za njen mat...
Пријавите се на:
Постови (Atom)