Godina vojvodina

Ožegović daje golove k'o pesnik,
O, žego, ti, vrediš kao sjajno Sunce!
O tebi se, sada, slavi još i vesnik;
potrebi za novcem stremiš u vrhunce!

Za pare ne radim, al' nešto i jedem :-);
zapare su teške, ali Ognjen nije!
Kada ga pomenem dobro se provedem;
s' ada da pobegnem, baš poput Ilije!

Iz pakla da bežim - imam ravnotežu;
primakla se grana jednog slavnog Vrta!
Jer, poput Ilije, Ognjen bije težu,
šoder, posut, vrije - staza je prostrta!

II

Vojvodina sad je slavna kao ona;
Jagodina zar je manja od obeju :-)!
Iz šale se, sada, spušta Vasiona;
maršale ne glumim, niti, pak, dileju!

"Marš, ale" - da kažem, neću pogrešiti;
demarš je to Vragu: oporuka Jemca!
Saldo svoj ću, zato, sada, pospešiti;
Real do Milana - duo je bez premca!

Zvezda i Srbija - predstava su prava;
vez da se probija, išiven u zlatu!
Svemogućim koncem veze se postava;
jer s' vrućim osloncem završiš u blatu!

III

"Šoder lista" nije, glasnik je Srbije -
model "suvog lista" kad Ognjen šutira!
KODer-adventista k'o Ilija bije;
moderan, iz tvista, raji salutira!

Šampionski vez - stvaram, al' oprez;
plam sionski lije i stvarnu toplotu!
Biblijski je kod skinuo svoj povez,
istinski, k'o brod, koji gradi flotu!

Atlantska je flota i plotuna jakog;
al' "milanska" kvota i njome se igra!
Jadranska je kota promera jednakog;
satanska će nota njoj da glumi tigra!

IV

Za sve strane sveta Vojvodina bije;
za svest - da ne mine, kraj ovakve Vesti!
Kraj se sveta, sada, javlja iz Srbije;
Raj nek' cveta odmah, u srcu, pri svesti!

Opomene teku da narod ne gine;
k'o promene rime kada se naslažu!
Po mene Bog Ide; vesnik sam Istine;
uspomene stoje: JAVNO se izlažu!

Ko vene nek' odmah pije iz tog Vrela,
KOD smene ne prima; ko da ih postavlja!?
Brod krene bez tebe kad si duša svela;
svod se ne zanosi dok se temelj stavlja!

V

Kula od karata hajdučkog je plena;
nula Đenovljana sinonim je njoj!
Vojvodina igra sva je od plamena;
godina mu čigra pri žetvi sionskoj!

Sion je sinonim Božjega naroda;
lion sa istinom odgovara njemu.
Od Hrista je sila vez Biblijskog koda,
zaista je mila i samom ekstremu.

Iskustva su jaka kredibilna veza;
preimućstva takva ko će da zameni?
Prednost ona jesu svakom' ko ne preza -
vrednost pravog tona da k'o dragulj ceni!

VI

Vojvoda je ovaj - knez Biblijske mere;
stroj broda flotile savremenog tipa!
Kroj koda već stvara postulate vere;
poj roda postade, rađa k'o tulipa!

Pesme Raja jesu Vesnik kraja;
ne sme raja da ih prezre sada!
Poj Nebesa - Himna je beskraja;
boj iz besa nije glas balada!

Milost, sada, vije se nad adom;
senilnost nek' prođe, kucnuo je čas!
Vera neka vlada - ona je sa nadom;
veran, kad se nada, peva na sav glas!

VII

Evanđelje nek' ti je veselje;
gnevan iz postelje neka ne ustaješ!
Jer Bog, kao Pastir, Ispuni sve želje;
ker Zlog neka grize: nemoj da sustaješ!

Nek' ga grize, opak je to siže :-),
nekoga devize da li sad čekaju :-)!?
Na početku pesme ne behu i bliže,
pa imetku mome saldo čekiraju!

Sekiraju sad se Đavoli veoma;
seciraju pesme da vide šta vrede!
Plagiraju note radi brodoloma;
laki znaju šta da obezvrede!

VIII

E, a Laki, kad nije nervozan,
merak baki otpeva iz šale!
Sevdalinka, sada, bila bi poj grozan;
spev dva linka mnogo vole Lale!

Vojvodina i Mihajlo tandem su im drag;
poj vodi na bal, duva maestral!
NJegove siline plaši se i Vrag;
bregove, doline, ravna pijedestal!

Vojvoda (il' Knez) Biblijskog aršina,
Poj Svoda nebeskog širi iz Srbije.
Za njom, zato, sada, diže se prašina,
kanjon, Bato, nije, knez u potrebi je.

IX

Delo ovo treba da se širi;
gde olovo da budućnost gradi!?
Maestral nek' duva da se svet pomiri,
pijedestal i lek čuva te nek' se nagradi!

Delo ovo spas je za sve nas;
"Lenovo" da imam, lakše bih radio!
"Tošibu" imadoh (al' ne do jesenas);
kolibu sad nemam (nisam je gradio)!

Od zavisti tuđe i meni je "plata",
te "hasta la visti" potčinjen sam sada!
Moji adventisti sluge su inata;
koji altruisti kraj Rajskih balada!

X

Na poljani živim kad Poj Neba glasim,
jer čobani nisu gadovi k'o oni!
I život polagah da ih redom spasim,
te i ćivot slagah, da udim Sotoni.

Mihailo, sada, posrednik je Svetu;
Danilo, sred ada, navesti ga davno!
Posrednička služba u punom je cvetu;
pobednička družba - ta uvek je slavno!

Taj poredak sada neka svetom vlada;
znaj: k'o bedak stvara, njemu sud je plata!
Iznemogoh, skoro, od stalnoga rada,
izneo sam mnogo, vredi suvog zlata...

XI

Dar mi ovaj, zato, Gospod jeste Dao,
pesnika na svetu, takvog, još ne beše.
Daj mi, avaj, zlato, Bože (zar bih krao);
vesnika u cvetu - kakvog Ti doneše!?

Zar sa takvim darom na livadi živim;
Barsa s' istim žarom nosi milione!
Takmičenju zar da počnem da se divim;
rak dičenju to je, talog Vasione!

Šta da radim, sada, da Vest dalje širim;
štap zaradim štogod da uradim svima!
Maestralom, zato, sve slabije pirim;
magistralom zlato, zar doneće rima?

XII

Na kraju publiku zovem isred ada:
"da da" bar repliku na ova iskustva!
Dada Vujasinović iz ovog je grada;
stradaju i sinovi uz sva preimućstva!

I Prvenac Jedan, a večnosti Vredan,
uz Zlatan je venac i Ostavljen Bio!
Studenac je bedan i kada si čedan,
te i znatan jemac sad se pogrbio!

No, Vest će se ova proširiti svuda;
povest neka znade: Biblija to Kaže!
Navestitelj Raja i Svetoga suda,
za svesti bez kraja nek' se ispomaže...